By 
Ovoga puta idemo u predivnu Barselonu sa Jovanom Kostić (Instagram https://www.instagram.com/mysweetmundo ) Ona je živela u Barseloni i kako kaže, ovaj grad joj je ostao u srcu iako je sada u Holandiji. Možete je takođe naći i na http://www.mysweetmundo.com/en/
Ako vam je potrebna neka dodatna informacija, ostavite komentar! A s obzirom da je Jovana sada u Holandiji možda bi mogli da je ispitamo i o životu tamo… Javite ako bi vas to zanimalo!
1. Kako si rešila da odeš u Barselonu? I zašto baš tamo?
Barselona je za mene oduvek bila sinonim za idealan grad. Ni previše veliki, ni previše mali, grad smešten na obali mora, sa idealnom klimom i nebom koje je vedro skoro cele godine. Zvuči kao reklama neke turističke agencije, ali zaista i jeste tako.
To je grad u kome je tako jednostavno živeti, grad sa, po meni, nekom posebnom energijom i onim što bi Francuzi nazvali: Joie de vivre (radost življenja). Moja opčinjenost životom na moru i želja da bar neko vreme živim uz more, bili su jedan od razloga što sam odabrala Barselonu.
Drugi razlog je bio master Putopisnog novinarstva koji je u tom trenutku bio jedini tog tipa u Španiji, a možda i u celoj Evropi. U trenutku kada sam saznala za njega, znala sam da je moje mesto tamo. I bez obzira na peripetije oko upisa i vize, uspela sam da se upišem i nadjem medju nekim od najinteresantnijih ljudi koje sam ikada upoznala.
2. Nakon odluke o preseljenju, šta sledi dalje?
Nakon odluke o preseljenju slede sati čitanja tudjih iskustava po raznim forumima, kontaktiranje ambasade da bi ste saznali za koju vizu treba da se prijavite i na koji način možete doći do nje (spisak dokumentacije, prevodi, Haški apostil na svakom dokumentu, potvrda o znanju jezika, potvrda o zdravstvenom stanju, uplaćeno osiguranje, potvrda o upisu na fakultet, adresa gde ćete živeti i tome slično).
S obzirom na to da naša zemlja nije u Evropskoj Uniji, treba se naoružati strpljenjem i odvojiti bar dve nedelje za prikupljanje dokumentacije. Pitanja koja treba postaviti su: Koliko mi novca treba i na koji način ću se izdržavati u stranoj zemlji? Gde ću živeti u početku? Da li znam nekoga u gradu u koji se selim?
Takvi kontakti u početku mnogo znače, što zbog korisnih i praktičnih informacija koje vam mogu dati (koji su najpopularniji sajtovi za izdavanje stanova, gde se vadi lična karta, u kojim marketima je najpovoljnija hrana), što zbog činjenice da ćete imati nekoga sa kim ćete moći da popričate i popijete kafu ponekad. Dobijanje vize je samo prvi korak ka novom i uzbudljivom životu.
Ukoliko ne znate jezik, savetujem da pre selidbe steknete makar osnovno znanje, jer će vam mnogo značiti, naročito u Španiji gde ljudi generalno jako slabo govore engleski. Kada stignete u zemlju, obavezno se potrudite da što pre savladate jezik, jer vam to može otvoriti mnoga vrata. Ljudi će ceniti vaš trud da kao stranac naučite njihov jezik i budete otvoreni da upoznate njihovu kulturu i običaje. To je veliki plus, u kojoj god zemlji da se nadjete.
3. Kakva je procedura za dobijanje državljanstva?
Procedura dobijanja državljanstva nije toliko komplikovana, koliko je spora. Španci su poznati po svojoj opuštenosti, da ne kažem lenjosti, i proces za dobijanje državljanstva, od trenutka kad ste predali papire, može trajati i do tri godine, a možda i duže.
Za državljanstvo se papiri mogu predati već nakon godinu dana braka sa španskim državljaninom, a uslovi su da ste godinu dana bili venčani i živeli legalno u Španiji i da ste položili ispit iz poznavanja španskog jezika i kulture.
Drugi način je dobijanje državljanstva na osnovu boravka u zemlji. Za naše državljane je potrebno 10 godina boravka u zemlji sa radnom dozvolom, studentska viza se ovde ne računa. Treba imati na umu da, kada prvi put dobijete radnu dozvolu, ona se obnavlja posle godinu dana i sledeća koju dobijate važi dve godine. Tu drugu dozvolu opet obnavljate na dve godine, a sledeća koju ćete dobiti biće na 5 godina. Nakon što ona istekne, stičete pravo da predate zahtev za drzavljanstvo.
4. Koliko je para potrebno imati za početak u stranoj zemlji?
Odgovor na ovo pitanje zaista zavisi od mnogo faktora. Poznajem mnoge ljude iz EU koji su došli u Barselonu na letovanje, našli posao i ostali da rade, tako da su bukvalno dolazili sa 200 evra u džepu i ostajali.
Za naše državljane situacija je dosta složenija. Nama je potrebna viza za svaki boravak duži od 3 meseca, što automatski znači da će vam ambasada tražiti da podnesete dokaz o finansijskim sredstvima, ukoliko idete na studije, odnosno garanciju firme koja vas zapošljava da ćete imati dovoljno novčanih sredstava.
Ukoliko ste pre polaska rešili problem stana, to je jako velika prednost jer nećete morati da plaćate hostel ili hotel dok tražite stan, i to će znatno smanjiti troškove.
Prošle i ove godine stanovi su znatno poskupeli u Barseloni, što znači da je potrebno izdvojiti izmedju 300 i 400 evra mesečno samo za sobu. Ako ste iznajmili sobu, to znači da sa nekim delite stan, pa će samim tim i mesečni troskovi biti niži, negde izmedju 50 i 100 evra.
Ukoliko odlučite da sami iznajmite stan, imajte u vidu da je potrebno platiti depozit u visini kirije za dva meseca (nekad tri), kiriju za tekući mesec, kao i da će agencija uzeti iznos mesečne kirije. Cene stanova od 50 metara kvadratnih se trenutno kreću od 650 evra pa na gore, u zavisnosti od dela grada. Cena hrane je otprilike kao u Srbiji, s tim što je izbor mnogo veći, što organske, skuplje hrane, što hrane nižeg kvaliteta koja je bolja nego u Srbiji, a jeftinija.
Dakle, da rezimiram, po mom mišljenju za veoma skroman život u početku mesečno je potrebno bar hiljadu evra, a sa sobom bi trebalo poneti dovoljno novca da se pokriju bar prva tri meseca boravka.
5. Koliko teško je bilo naučiti jezik?
Ja sam profesor francuskog jezika, što je meni znatno olakšalo učenje španskog. S obzirom na to da sam imala dva meseca da dodjem do nivoa B2 kako bih krenula na master, upisala sam intenzivni kurs i došla do potrebnog nivoa. Ali, to nije realno vreme za nekog ko je apsolutni početnik i ne poznaje strukturu romanskih jezika, tako da bih rekla da je izmedju 6 meseci i godinu dana, uz redovno vežbanje, apsolutno dovoljno da se španski korektno savlada.
6. Kakve su šanse za zaposlenje stranog državljanina i kakvi su to obično poslovi koje je moguće raditi?
U Barseloni u turizmu ima jako puno poslova i uglavnom je to ono što stranci rade. Turistički vodiči, konobari, kuvari, menadžeri u hotelima, takvih poslova je najviše i oni su uglavnom korektno plaćeni.
Problem za naše državljane je što je gotovo nemoguće dobiti radnu vizu, jer je potrebno dobiti potvrdu sa njihovog biroa da u EU ne postoji niko ko bi mogao da obavlja taj posao i da su zato primili vas.
Ovo se ne odnosi na usko stručne poslove i IT, njima je mnogo lakše, ali opet svi iz tog sektora uglavnom izbegavaju Španiju jer se jako puno radi, a plata nije tako dobra kao u ostalim državama.
Ukoliko imate pasoš neke EU zemlje, sve je dosta jednostavnije, iako su malo zakomplikovali proces u odnosu na period od pre nekoliko godina.
7. Kako su se Španci ophodili prema tebi kao prema strankinji?
Španci su zaista bili divni prema meni i iz Španije nosim najlepše uspomene. Nikada nisam imala nikakvo loše iskustvo zbog toga što sam srpkinja, niti me je iko ikada popreko pogledao.
8. Koja su mesta koja se MORAJU videti prilikom posete Barseloni?
Svako ko nije nikada bio u Barseloni bi morao da obidje Ramblu, Gotsku četvrt, El Born, da sidje do mora i prošeta Barselonetom, popne se na Monžuik, poseti park Guelj, kao i Gaudijevu Kasu Batljo i Kasu Milu. Naravno, poseta Sagrada Familiji je obavezna, kao i poseta muzičkoj fontani na Monžuiku. Treba se popeti i na Tibidabo, jer je pogled na grad odozgo neverovatan.
Ukoliko ste u nedoumici kada je najbolje vreme za dolazak u Barselonu, treba izbegavati leto jer je grad prepun turista, a avgust je previše topao, pa sem odlaska na plažu nećete biti u stanju ništa drugo da radite. Septembar i oktobar su uglavnom jako lepi, a lepo je obići je i u decembru i januaru, kako biste osetili čari mediteranske zime.
9. Ima li nekih atrakcija koje nisu poznate turistima ali vredi obići?
Meni lično je Barselona najlepša tamo gde nema turista jer ogromna količina ljudi na turističkim atrakcijama i generalno u gradu zaista onemogućava da se u bilo čemu uživa.
Za one koji ne znaju, Barselonu su dugo činile samo Gotska četvrt i Barseloneta, dok su joj se vremenom pripajala okolna sela, pa tako u nekim delovima grada i dalje postoji centralni trg sa crkvom koji je nekada bio centar tog sela.
Primer za to je Grasija (Gracia) koja veoma podseca na Gotsku četvrt, a puna je malih trgića sa restoranima i barovima koje uglavnom posećuju lokalci. Grasija je za život naročito popularna medju studentima zbog dobre lokacije a nešto nižih cena.
Krajem avgusta se tamo održava Festas de Gracia, kada se stanovnici ulica medjusobno takmiče ko će ulicu lepše ukrasiti, pa je uvek interesantno tu proći i videti dekoraciju. Dekoracija se pravi od recikliranog materijala i veoma je interesantno videti krajnji rezultat. Tokom nedelju dana, koliko traju Festas de Gracia, ulice su prepune ljudi, svi barovi otvoreni, puno je muzike i atmosfera je zaista divna.
Još jedno nekadašnje selo, koje je poslednje pripojeno Barseloni, je Sarija (Sarria) koja takodje ima svoj stari deo i crkvu na trgu, ali i noviji deo koji je rezidencijalan i prilično skup. Sarija je ujedno i jedan od mojih omiljenih delova za šetnju jer je izuzetno mirna i veoma čista i uredjena.
Monžuik (Montjuic) je veoma popularan medju turistima zbog muzičke fontane i Olimpijskog stadiona, dok mi se čini da većina ljudi nije čula za Poble Espanyol, u prevodu špansko selo, koji se tamo nalazi a izgradjen je za Svetsku izložbu 1929. godine. Čini ga 117 zgrada tipičnih za različite delove Španije. Selo je trebalo biti srušeno nakon izložbe, ali je zbog velikog interesovanja ostalo. Definitivno preporučujem i posetu prirodnjačkom muzeju Kosmo Kaša (Cosmo Caixa), u kome će sigurno uživati i roditelji i deca.
10. Šta se tebi najviše dopalo dok si živela tamo?
Ono što sam najviše volela u Barseloni je more, prelepo vreme većim delom godine i atmosfera koju sam samo tamo osetila. U koje god doba dana i noći da prodjete ulicama, barovi i restorani su puni i zaista se stiče utisak da ljudi uživaju u životu (ovde naravno mislim na delove grada gde žive lokalci, jer je centar uvek prepun turista, ali to nije realna slika jednog grada).
Volela sam što mogu da uzmem bicikl i obidjem pola grada, da se spustim do mora, pa popnem na brdo. Da zimi odem na plažu i upijam tu energiju plavog mora i talasa, da obilazim primorska mesta u okolini i da se osećam kao da sam negde daleko otputovala, da sa brda pogledam grad i shvatim koliko imam sreće što živim u tako lepom gradu, da otkrivam nove restorane, jela, vina i uživam u njihovom izboru.
11. Koje su negativne strane odlaska iz Srbije?
Odlazak iz zemlje na svakog drugačije utiče, neko će patiti više, neko manje, a meni je negativna strana bila ta što nisam mogla tako često da vidjam porodicu i prijatelje i što sam se često usećala usamljeno.
Život u stranoj zemlji donosi potpuno drugačije probleme u odnosu na probleme u Srbiji, mnoge stvari se srede i prestanu da budu problem, ali pojave se problemi koje nikada pre niste imali.
Brdo papirologije da bi se izvadila lična karta, platio porez, iznajmio stan, neke stvari koje su u Srbiji bile sasvim normalne i koje su se završavale za dan, sada nećete odmah znati gde, kako i kad se rade.
Ukoliko ne znate dobro jezik, u početku je jako teško izraziti se i sporazumeti sa ljudima, a trenutaka samoće i pitanja zašto ste uopšte otišli definitivno ima puno.
12. Koje stvari ti se nisu dopale u vezi sa Barselonom?
Meni lično je smetalo što je život u gradu bio jako stresan, bučan, previše je turista za koje grad nije spreman i sve je pomalo haotično. Uvek neko u zgradi pored izdaje stan preko AirBnb-ja, turisti prave žurke po celu noć ili se negde pravi zgrada i renovira stan.
Dodala bih i da se uglavnom puno radi, pa preko nedelje ne ostaje puno vremena za društveni život, a iskreno mislim da je pravi izazov živeti sa porodicom tamo. Za mene najnegativnija strana života u Barseloni je definitivno konstantni strah da će me neko opljačkati, stalno pipanje za džepove i proveravanje da li su mi tu telefon i novčanik. Mislim da ne poznajem osobu koja je živela u Barseloni a nije odžeparena. Nažalost, policija se ne bori previše da smanji broj džeparoša na ulicama, generalno zato što su im turisti glavna meta i verovatno većina njih i ne prijavljuje kradju.
13. Neki savet vezano za odlazak iz zemlje?
Ja sam živela u tri različite strane zemlje i uvek preporučujem svima da bar neko vreme provedu u inostranstvu jer je to neverovatno iskustvo koje se ne može steći ni u jednoj školi. Novi grad, kultura, običaji, jezik, problemi, sve to neverovatno očvrsne i proširi vidike. Ja obožavam da putujem i smatram da nas putovanja menjaju i oblikuju kao ličnosti, ali život u nekoj zemlji je ono što potpuno promeni naš pogled na život.
S druge strane, ne volim sliku o inostranstvu koja se kod nas godinama unazad kreira da tamo negde cvetaju ruze. Ukoliko nemate muža /ženu, roditelje/ rodjake ili nekoga ko vas mnogo voli i spreman je da brine o vama, niko vas neće čekati raširenih ruku, niti mariti za vaš problem. To je jednostavno tako i ne očekujte više od toga.
Srešćete sigurno mnogo divnih ljudi koji će vam pomoći u teškim trenucima, ali treba biti svestan da ste tamo negde stranac, da ste na tudjoj teritoriji i da će vam neke stvari mnogo teže pasti nego da ste u svojoj zemlji, gde već sve običaje poznajete i gde ste medju svojima. Ovim nikako ne želim da nekoga obeshrabrim da ode, već jednostavno treba biti realan i ne očekivati previše. Radite najbolje što možete, trudite se maksimalno da što bolje naučite jezik, da upoznate što više ljudi i boravak u inostranstvu će sigurno biti jedno divno iskustvo.
Comments