Rim – sve o životu i radu u Italiji

Nakon što sam vas na mom Instagram profilu pitala koju temu sledeću želite da čitate, velika većina je bila za Rim. Zanosna arhitektura, Panteon, Trevi fontana i još mnogo stvari koje ostavjaju bez daha! I sama sam bila očarana ovom italijanskom metropolom i jedva čekam da se vratim po još! Uskoro ću vam pisati o svom iskustvu i otkrivanju Rima, kao i fantastičnim mestima za slikanje u ovom gradu. Ali, kako je to živeti u prestonici nekadašnjeg rimskog carstva?! 

Jako me je zanimalo ovo pitanje, pa sam ovo, i još mnoštvo pitanja, postavila dragoj Dajani Bedžeti iz Novog Sada. Ona nam je otkrila neke suštinske informacije o životu u Italiji, i to kakav je Rim za život. Uživajte!

1.Zašto baš Rim?

Nakon provedenih nekoliko godina u Dubaiju shvatila sam da je vreme da se vratim u Evropu. Želela sam da upišem master studije prava Evropske Unije, te sam aplicirala na nekoliko evropskih univerziteta, među kojima i na Univrezitet Luiss Guido Carli u Rimu. Moram da priznam da je na konačnu odluku da se preselim u italijansku prestonicu uticala i činjenica da sam tu imala i dosta bliskih prijatelja. Vodila sam se mišlju da bi mi bilo lakše ako nisam sama u nepoznatom gradu.

2. Koliko je Italija „teška“ za papirologiju?

Ako dolazite u Italiju kao student, papirologija za sam ulazak u zemlju se vrlo lako rešava u saradnji sa univerzitetom i italijanskom ambasadom. Međutim, kad dodjete u Italiju morate da posetite nekoliko njihovih zvaničnih institucija kako bi vas zaveli u sistem, prijavili boravište, dali dozvolu za boravak i sl.  To zaista predstavlja pravi izazov.

Ako ne pričate Italijanski, i nemate nekog ko bi vam olakšao komunikaciju sa službenicima, znajte da ste u problemu. Počev od toga sto ni u jednom sistemu naša zemlja nije zavedena pod istim imenom, a vrlo često se i dalje vodimo pod nazivom Yugoslavia, pa treba dosta vremena samo da otpočnu vašu aplikaciju.

Ja sam imala tu sreću da sam pored sebe imala prevodioca i definitivno sam se saosećala sa ljudima koji su kroz ovo, ne baš prijatno iskustvo, prolazili sami. Ono što bih mogla da zaključim je to da je njihova administracija poprilično slična našoj, i da važi pravilo FTJP (“fali ti još jedan papir)  te je neophodno naoružati se strpljenjem.

3.  Da li ti je bilo teško na početku?

U principu jeste, iz prostog razloga što u početku nisam pričala italijanski jezik, te sam nailazila na komunikacijske prepreke, ne samo tokom studiranja već i u svakodnevnom životu.

Bitno je napomenuti da ovde nema toliko stranaca (tu ne ubrajam turiste)  pa je kulturni sadržaj na bilo kom drugom jeziku, osim italijanskog, limitiran, što poprilično ograničava i socijalni život. Čak i moji prijatelji, koji savršeno pričaju engleski jezik, teško da bi između sebe zadržali komunkiaciju na engleskom jeziku samo zato što sam i ja u njihovom društvu. Tako da bi moj najiskreniji savet bio da pre nego što se preselite u Italiju naučite bar osnove italijanskog jezika kako bi vam život bio lakši.

4. Kako na tebe gledaju Italijani? Da li ima netrpeljivosti pošto si iz druge zemlje?

Italijani su slabi na žene, a naročite na žene sa Balkana i tog nekog “istočnog”dela Evrope, tako da se ja osećam kao miss Univerzuma svaki put kad prođem ulicom, jer su Italijani vrlo slatkorečivi. 🙂 Iako mi njih zovemo “žabari” (sto daje neki pogrdni ton), oni o nama zapravo i nemaju neko mišljenje, jednostavno im nismo prioritet kao nacija, ali definitivno znaju za sve naše sportiste, naročito fudbalere. Ono oko čega se ne slažemo je moja tvrdnja da je srpska kuhinja bolja od italijanske, ali ja se nadam da cu istrajati u toj borbi.

5. Kakva je Italija za pronalaženje posla?

Da bi radili u Italiji morate da imate dozvolu za rad i boravak i morate da pričate Italijanski jezik. Koliko znam, na sever Italije dolaze naši sezonski radnici koji rade u agrikulturi i fabrikama. Realno mislim da je to neki maksimum poslova koji može da se nađe (čast izuzecima). Mislim da je to tako iz jednostavnog razloga što u Italiji nema posla ni za Italijane pa samim tim ni za strance, naročito ako pričamo o akademskim pozicijama. Nažalost, iz tog razloga, dosta obrazovanih Italijana napušta državu.

 

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Lady | Travel tips&tricks (@dajana_bedzeti) on May 13, 2020 at 2:11am PDT

6. Da li je Italija zaista zemlja snova ili je realnost drugačija?

Italija jeste zemlja iz snova ako gledate sa stanovišta bogate istorije, kulturne baštine i prirodnih lepota. Obzirom da su moja strast putovanja, i da sam obisla različite kutke sveta, od Oklanda preko Moskve do Buenos Aires-a, mogu odgovorno da tvrdim da je Italija jedna od najlepših zemlja na svetu. Za njen obilazak je zaista potreban jedan životni vek. Ali, ako pričamo o samom životu i radu u Italiji, definitivno bih rekla da kao i svaka država ima svoje prednosti i mane i sigurno da ne spada među top državama po lakoći življenja.  

7. Šta je ono što ti se najviše dopada u Rimu a šta najmanje?

Život u Rimu je haotičan i stresan iz jednostavnog razloga što je grad užasno neorganizovan, naročito za nekog ko dolazi iz Novog Sada i ko je navikao da svuda stize na vreme i da se sve radi “na tanane”. Ono što me izluđuje je javni prevoz i činjenica da, gde god da se uputim, treba mi minimum sat vremena da dođem.

Ovde svi voze kao manijaci, užasno su nervozni i nigde nema parkinga, tako da je odluka da negde krenem kolima, takođe pogrešna. Posledica ove kompletne neorganizovanosti je i činjenica da Italijani uvek, i bez izuzetka, kasne.

S druge strane Rim je muzej na otvorenom, grad koji inspiriše i sama šetnja rimskim ulicama je doživljaj za sebe. Takođe, Rim je poznat po maksimalnom broju sunčanih dana u godini, pa su zime blage i tople tako da možete biti napolju skoro 350 dana godišnje. Pozicija Rima je fantastična jer dozvoljava da “pobegnete”iz grada na vikend i da uživate u tananoj različitosti među regionima, njihovoj lokalnoj kulturi i delikatesima,  što ja vrlo često radim. Obožavam da istražujem mesta koja nisu turistička, a po lepoti, pitali bi ste se zašto za njih malo ljudi zna.

8. Koja su to posebna mesta, koja nisu toliko popularna, a ti bi nam preporučila da ih posetimo u Rimu?

Prvo što bih vas posavetovala je da ne obilazite Italiju brzinski i da izbegavate one ture koje obuhvataju dva dana u Rimu, dva dana u Napulju i sl. Rim definitivno morate da doživite, i obećavam vam da, bez obzira koliko ga puta posetite, sigurno ćete naći neki kutak koji niste videli. Mesta manje poznata turistima, a koja oduzimaju dah bila bi:

• Karakala terme (terme di Caracalla) fantastičan,  ogroman antički kompleks u kom se leti izvode najpoznatija operska dela što zaista prestavlja poseban dozivljaj.
• Apijski put (via Appia Antica) – za mene jedan od najlepših delova Rima koji predstavlja savršen beg od gužve,
• Bazilika San Djovani Laterano ( za mene lepša i od Vatikana),
• Villa Borghese i galerija Borghese – za galeriju ulaznice se kupuju unapred,
• Globe Theatre – za Šekspirova dela na engleskom,
• Definitvno ulazak u Castel Sant’Angelo na čijem vrhu se nalaze kafić i restoran sa pristupačnim cenama i sa jednim od najlepših pogleda na Rim,
• Quirinale (predsednička palata),
• Villa Farnesina (poznata po svojim freskama),
• Ostia Antica koja se nalazi van grada ali predstavlja jedan od najvećih arheoloških nalazišta u Italiji itd.

Na mojim story-jima na Istagramu, možete videti “lokalna” mesta, jer ja, i nakon četiri godine boravka u Rimu, i dalje pronalazim nepoznate kutke.

9. Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?

Kafenisanje sa drugaricama u poš kafićima, naš način zezanja i  zabave, i naša “teška” hrana.

10. Šta bi poručila nekome ko se sprema za život u Italiji?

Prvo, pronađite posao i naučite jezik pre nego što odlučite da se preselite. Takođe, mislim da je život jednostavniji i lakši u manjim italijanskim gradovima, pa bih vam savetovala da i to uzmete u obzir.

Ukoliko vam se ovaj tekst dopao, podelite neku od ovih slika na društvenim mrežama. A za ostale tekstove iz rubrike “Život u inostranstvu”, pogledajte ovde.