Život na jugu Portugalije – Algarve

U današnjem tekstu razgovaramo sa Ivanom Živković koja nam se javlja iz prelepe Portugalije. Možete je naći na instagramu https://www.instagram.com/profesorka87/ 

Ona živi na jugu Portugalije u lepoj i sunčanoj Algarvi. 

 

1. Na koji način si otišla u Portugaliju?

 Ja sam gejmer.Igram jednu online igricu jako dugo i puno ljudi sam upoznala preko te igre. Sa mnogima sam postala i pravi prijatelj iako vise nismo igrali ili iako nismo igrali aktivno. Štedela sam za master i želela da odradim master van zemlje. Medjutim, slomila sam nogu i rehabilitacija je trajala dva meseca. Zbog toga sam tek naredne godine mogla na master. 

 

I tako u aprilu drug iz Portugala, koga znam oko 8 god preko igre, je trebao doći u Srbiju, da se upoznamo a i da upozna moju zemlju. Kako je dobio malo slobodnih dana on je mene pozvao i ja sam mu rekla da dolazim. Mislim da mi nije trebalo duže od dva min da se odlučim. 

 

Imala sam novac a i putovanje u neku prelepu zemlju je divna ideja. Isplanirala sam da budem dve nedelje u Portugaliji. Kupila sam karte i on mi nije verovao dok nisam sletela u Lisabon da stvarno dolazim. On je živeo u južnom delu Portugala i lepo mi objasnio kako da dođem do njega posle sletanja. To je jedno 4 h puta busom iz Lisabona. Stigla sam negde u 5 ujutru i nisam ni znala šta me čeka. Ali nisam imala ni malo straha u sebi. Sve mi je bilo najnormalnije. Sve i da me taj drug ne čeka ja sam imala novac i nisam se brinula šta ću te dve nedelje da radim ako se on ne pojavi. Naravno, on me je čekao i u narednim danima mi lepo pokazao prelepu Algarvu.

 2.       Kako si rešila da ostaneš?

 

Ne znam kako ali od samog starta imala sam osećaj da ja ovde pripadam. Sve je meni to bilo normalno i nekako kao da sve dolazi na svoje mesto. Prelepo sam se provodila i uživala u svakom momentu. Dosta sam pešačila, svaki dan videla nešto novo, upoznavala divne ljude. Apsolutno mi se sve svidelo.

 

Kako se bližio datum mog povratka ja sam sve više bila svesna da želim da ostanem. Pričala sam sa mojima i sa drugom i odlučila da ostanem makar jedno leto da vidim kako će sve ispasti jer sam ja došla u aprilu. Kako sam imala svoj salon, privremeno sam ga zatvorila i uzela dvomesečni odmor. I tako nakon dva meseca “ispao”  mi je posao i odlučila da ostanem još malo duže.

 

Vremenom smo se drug i ja zavoleli i nekako smo sve vise težili tome da ostanem sto duže. Nakon šest meseci kad je došlo vreme da se vratim  u Srbiju ja stvarno nisam želela. Nisam želela nikako da se odvojimo, meni je mesto bilo pored njega. Odlučili smo da ostanem i da nastavimo borbu sa papirologijom. Tako sam dva puta propustila let. Prvi nakon dve nedelje i drugi nakon šest meseci. Prvi put mi je toliko bilo lepo da nisam želela da se to prekine a već drugi put nisam želela da se odvojim od njega i našeg života.

 

3.       Da li je bilo teško?

 

Kako sam donela jasnu odluku da ostanem borba je uvek išla u jednom smeru, vrlo vagano, ali uvek sam išla u tom smeru. Imala sam njegovu moralnu podršku i to mi je mnogo značilo. Apsolutno nigde nisam imala nekog svog sem njega. Ovde jako malo ima naših i tako da nisam imala puno lkudi koji bi me usmerili.Kako je on Portugalac, ni on nije mnogo znao o tome sta treba i gde treba ici.

4. Da li ima posla i da li je bilo teško pronaći posao?

 

U pocetku sam radila u restoranu. Kako je ova oblast cisto turisticka regija, apsolutno svi govore engleski i poslovi su u vezi sa ugostiteljstvom. Ovde nije nikakv problem naci posao tokom sezone, problem je imati posao zimi. Iako je sezona dugo opet cetri meseca van sezone se itekako osete. Ja sam inace profesor srpskog jezika i fizioterapeut. Uvek sam i radila kao fizioterapeut. Ovde radim kao maser, jos nisam radila ekvivalenciju, nadam se ove godine da cu i taj papir zavrsiti. 

 

 

5. Koje su negativne stvari koje si uočila tamo?

 

Kad sam došla imala sam um turiste, sve mi je bilo lepo i čarobno. Čak i kad sam radila videla sam samo lepe stvari. Ali onog trenutka kada sam počela da razmišljam  o ostanku počela sam da vidim i loše strane života u Algarvi. 

Prvo i osnovno je sezonski rad. Tokom sezone se radi jako puno i dugo a onda van sezone je jedan tako mrtav period. Slabo je posla, ljudi se slabo druže i sve je zatvoreno iako je vreme super, nikad hladnije od 15C.  

 

U sezoni je sve turbo, sve radi i svi se druže, prelepo vreme, plaže.. Ogromna razlika u odnosu na sezonu i van nje. Meni je prva zima ovde bila jako depresivna, nije bilo posla tako da si i na finansijskom planu jako lose. 

 

Ovde sam naučila šta je tolerantnost. Ako može neki posao da se odradi za dva dana  – u Portugaliji biće tek za dva meseca. Od majstora, bilo kakve poravke, papirologije… Ma sve se čeka jako dugo. Portugalci realno nemaju neki jak pojam o vremenu i oni se mnogo ne pogađaju sto čekaju, dok je za mene to bila jako stresno.

 

Evo primera-plafon u kupatilu je popustio, neka cev je pukla u stanu iznad. Ja sam naravno zvala odmah upravnika zgrade da mu kažem za problem. On je tek 2 dana kasnije došao. Nakon toga su mi dolazili na dva dana raznorazni ljudi da vide kako kisne i koliko je propao plafon i da me potapšu po ramenu i da naravno slože tužnu facu. Naravno svaki drugi dan zbog dolaska raznoraznih majstora ja sam morala da ostanem u kuci i kombinovala sa poslom. Nakon dva meseca su tek počeli da rade na kvaru. E tako je za sve… Njihova najveća krilatica je „calma“ (lagano,mirno) i tako i vode život. 

 

6. Šta je ono što ti se dopada ovde?

 

Život je inace ovde jako miran, radiš puno, ali kad imaš slobodan dan onda uživaš. Provedem ceo dan na plaži, posle odem do nekog restorana. Hrana im je fantastična i imaju jako dobre restorane. Portugalci su topli, pristupačni. Lako te primaju u svoje. Oni vole mnogo da pričaju, da uživaju u hrani i piću. Neće se napijati i igrati po diskotekama. Za njih je provod sedeti sa prijateljima u restoranu i uživati u lepom vinu i hrani. 

 

Sviđa mi se taj mir duše koji mi nudi Portugal. Nema stresa i svi su nasmejani i srećni. A i klima je fantastična. U godini dana oko 20 dana pada kiša a i to je puno. Za Portugalca je razumljivo ne stići  na posao zato što pada kisa 😀 

 

7. Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?

 

Iz Srbije mi najviše nedostaje jezik, kultura. Fali mi sposobnost, snalažljivost. U Srbiji se sve može i sve će biti, još ako platiš to će biti jako brzo. Fali mi znanje, imamo dobre stručnjake. Fale mi sportovi, naš sportski duh. I naravno moja porodica i prijatelji. 

8. Koji je savet za sve koji bi se usudili da urade isto?

 

Savet za sve je da probaju, ako im se već vrata otvaraju negde drugde, treba probati. Mnogo naučiš, postaješ jači i iskusniji. Mislim da sam postala borbenija, sposobnija samim tim sto sam otišla iz svog socijalnog okruženja. Naučiš kako da ostvaruješ kontakte sa drugim ljudima, naučiš da se šališ na drugom jeziku, da razmišljaš drugačije.

Savet moj je da ako tražite posao ne birajte na početku, nego na sva vrata pokucajte. Ne dobija se posao tako sto se pošalje samo jedna aplikacija, šalješ svima koji su ti u okolini pa tek na osnovu onih koji ti odgovore praviš selekciju. Naučila sam da se borim za sebe i da verujem u svoj kvalitet. Ali i da budem  početnik u svojoj profesiji iako radim preko 10 godina. 

 

U Portugaliju se svakako ne seliš zbog novca, ako vam je to motivacija da dođete ovde onda je greška. Ovde je lep život, prelepo vreme, ljudi su srećni, uživaju na plaži, provode vreme sa porodicom. Zato smo i dosta slični. Nama je porodica sve tako je i njima. Zato su mi i tako lepo legli.