By 
Ovoga puta idemo u obilazak Afrike sa Ivanom Marjanovićem (Instagram https://www.instagram.com/tribalgrooove/?hl=sr ) direktorom Creative House marketing agencije ( http://sr.creativehouse.rs/ ). On je više puta bio u Africi i od njega možemo dobiti jako korisne informacije. A ukoliko vas samo zanima život i dogodovštine iz ove zemlje, i za vas će se naći po nešto.
Ako vam je potrebna neka dodatna informacija, ostavite komentar!
- Koje zemlje u Africi si posetio i koliko puta i odakle takva strast prema Africi?
2008 sam prvi put posetio Afrički kontinent. Krenuo sam od Maroka. To je bilo moje prvo putovanje organizovano u sopstvenoj režiji. Nakon Maroka, Afriku sam posetio još 4 puta i obišao Alžir, Tunis, Etiopiju, Keniju, Tanzaniju, Zanzibar, Južnoafričku republiku, Zambiju, Zimbabve, Ruandu, Malavi, Bocvanu i Ugandu.
A strast je krenula jako davno, od osnovne škole. Ne propuštajući epizode emisije Opstanak i ostale slične obrazovne emisije, javila mi se želja da kao dokumentarni fotograf posećujem plemena i upoznajem se sa njihovom kulturom i tradicijom.
Druga ljubav je muzika, kojom se bavim ceo svoj život. Udaraljke sviram najduže. A bubanj vuče korene upravo sa ovog kontinenta. Prvi zvuci su se svodili na oponašanje zvukova u prirodi. Verovalo se da je bubanj sveti predmet i da ga samo vrač može svirati. S tim u vezi, želja mi je bila da de između ostalog upoznam i sa lokalnim ritmovima i ritualima koje prati ovaj instrument.
- Odakle krenuti pripremu za odlazak u Afriku?
Najbolje je krenuti od onoga šta zapravo želite videti i doživeti. Da li je to arhitektura ili priroda, plemena, muzika, ples, safariji. U zavisnosti od afiniteta, krećemo sa planom i programom. Današnji tehničko – tehnološki razvoj nam omogućava da zaista lako možemo doći do potrebnih informacija. Ukoliko se odlučite da u sopstvenoj režiji pravite aranžman, samo se naoružajte strpljenjem.
- Da li je teško izvaditi vize i koliko koštaju?
Vize nije teško izvaditi. U zavisnosti od države koju želiš posetiti, procedura traje duži ili kraći period, veze su skuplje ili jeftinije.
Navešću neke primere:
Za Etiopiju sam izvadio multiple vizu za 3 meseca i dokumentaciju je potrebno slati u Rim.
Od papirologije je potreno pripremiti:
- Pasoš koji važi minimum 6 meseci od datuma povratka sa putovanja
- Kopiju prve strane pasoša (na kojoj je fotografija)
- Dve fotografije sa belom pozadinom, dimenzija 3.5 x 4.5
- Kopiju lične karte
- popunjen Ethiopia Visa form
- Kopiju žutog kartona
- Cena vize je 63 EUR
Predlažem da se cela procedura odradi preko neke od lokalnih turističkih agencija jer usluga ne košta mnogo a može oduzeti poprilično vremena.
Za vizu “KAZA Univisa” koja pokriva ulaske u Zambiju i Zimbabve postoji više opcija:
– aplicirate kada sletite na aerodrom (u mom slučaju) Victoria Falls.
Ono što je potrebno da znate je da postoji mogućnost da u trenutku kada sletite na VFA aerodrom u Zimbabveu, ne bude na raspolaganju KAZA Univisa stikera, i u tom slučaju ćete na granicama obe zemlje (i Zambije i Zimbabvea) uzeti DOUBLE ENTRY vize.
– aplicira elektronski pre putovanja, a fizički se viza dobija na granici
Zahtev za vizu se podnosi elektronskim putem i košta 50usd. na samoj granici se plaća jos 30usd. https://www.ivisa.com/zambia-visa?nationality=RS
Sa ovom vizom možete napraviti i dnevni izlet u Bocvanu ukoliko u državu uđete preko prelaza Kazungula.
T12 turistička viza za Ruandu, Ugandu i Keniju – pokriva ulazak u tri pomenute zemlje, a zalepiće Vam je u pasoš kada sletite u jednu od država https://www.migration.gov.rw/index.php?id=233
Cena 100USD
Ne zaboravite “žuti karton” odnosno potvrdu o primljenoj vakcini protiv žute groznice, 4 fotografije sa belom pozadinom, dimenzija 3,5 x 4,5 cm, i da novac za vize ponesete u dolarima, novčanicama novijim od 2006. godine.
* info su za državljane Srbije
- Da li je potrebna medicinska provera ili vakcinacija za odlazak u Afriku?
Neka detaljnija medicinska provera nije potrebna. jedino sto se za neke države mora uraditi su vakcinacije:
- Žuta groznica
- Tetanus
- Hepatitis A+B
Antimalarik (Malerone) jesam imao sa sobom ali ih nisam pio. Savetovao sam se sa lokalcima da li ih je potrebno i kada uzimati. Mesta koja sam posećivao nisu toliko ugrožena i uglavnom sam bio na visinama preko 1500m gde komaraca nema.
U pod ekvatorijalnom delu, savetujem češće prskanje sprejevima protiv insekata (Autan, Jungle formula, Nobite).
- Koliko novca je potrebno za jedan obilazak neke afričke zemlje?
Ukoliko imate sreće i nađete jeftinije karte, računajte oko 800-1000eur za 10ak dana. Fakultativni izleti i aktivnosti koje se nude su poprilično skupe.
- Kakva je hrana i ima li flaširane vode? Mnogi će se pitati i procedure za cigare ili alkohol?
Isključivo konzumirajte flaširanu vodu koju imate maltene na svakom koraku. Čak i u najzabačenijim selima koje sam posetio, nađe se neka radnjica koja prodaje flaširanu vodu. Preporuka je da uvek uz sebe imate 1-2L u rezervi.
Zube takođe perete samo flaširanom vodom. Hrana je šarenolika. Uglavnom se svodi na pirinač, povrće, i voće. Od mesa ima piletine, teletina (koja se termički ne obrađuje i jako je teška za žvakanje i varenje), riba i morski plodovi.
Pušač nisam, tako da na taj deo nisam preterano obraćao pažnju. Znam da na aerodromima ima cigareta kao i u lokalnim radnjama. Što se alkohola tiče, teško ga je naći. Uglavnom su to države koje čini mahom muslimansko stanovništvo i u regularnoj prodaji alkohola nema.
Savetujem da ponesete 1-3l nekog alkoholnog pića kako biste poštovali tradiciju i poklonili nešto lokalnim plemenima.
- Šta je potrebno od odeće?
Uobičajene temperature u toku dana su između 25˚ i 40˚C, dok noću mogu pasti ispod 10˚, pa je dobro da imate i stvari dugih rukava i nogavica. Može se desiti da padne kiša, ali to su svakako letnji kratkotrajni pljuskovi, pa možete poneti kišobran ili kabanicu.
- Kada je najbolje vreme za obilazak?
Preporučujem period od novembra do februara.
- Ukoliko bi se trebalo odlučiti samo za jednu, koju zemlju preporučuješ?
Ovo je teško pitanje. Svaka država nosi nešto svoje. Sve zavisi ko ima kakvih afiniteta. Meni su plemena fetiš. Obožavam da se asimilizujem sa njima, slušam njihov jezik, učestvujem u svakodnevnim aktivnostima, pevam, plešem, sviram, pomažem im u poljoprivredi, itd. Zaista su to momenti koji ostaju urezani doveka.
Ja se na primer vodim tim svojim, da obiđem države koje dozvoljavaju tako bliske posete lokalnom stanovništvu.
- Da li je moguće obići plemena? I kako, postoji li procedura?
Plemena je moguće obići isključivo uz pratnju lokalnih vodiča ili angažovanja lokalnih turističkih agencija. Nemojte se brinuti jer jako polažu na turizam i znaju da im je to jedan od glavnih izvora prihoda.
Svako koga kontaktirate će vam najljubaznije odgovoriti i izađu u susret. Cene se ne razlikuju mnogo i mahom su fiksne. U nekim situacijama se možete malo cenjkati. Agencija je puno i svaka od njih kontaktira sa predstavnicima plemena iz određenih sela ili regije.
Tako da, pre svakog ulaska u pleme, dobijete detaljne instrukcije kako se treba ponašati, čega suzdržavati i sl.
- Koji je najveći kulturološki šok koji si doživeo?
Kada sam se vratio u Srbiju 🙂 Šalu na stranu, imao sam priliku da prisustvujem ceremoniji inicijacije u Hamar plemenu (Etiopija, Omo dolina, Bull jumping). To je celodnevni skup u jednom od sela iz kog je dečak.
Cela ceremonija počinje tako što, rođake dečaka plešu i pozivaju na bičevanje. Muškaraci koji su nedavno završili proces inicijacije, uzimaju grane i iz sve snage, do krvi bičuju žene po leđima koje ni glasa ne puštaju. To pokazuje njihovu podršku iniciranima.
Dečak mora nekoliko puta trčati napred-natrag po leđima bikova ili kastriranih volova, a ismejava se ako ne uspe. Nakon toga, odlazi 6 meseci u divljinu da preživljava sam. Tokom tog perioda, otac mu traži ženu sa kojom će stupiti u brak po povratku.
- Gde bi se ponovo vratio?
Voleo bih još jednom da obiđem Etiopiju.
- Da li preporučuješ odlazak na organizovan safari ili je moguće iznajmiti sopstvenog vodiča?
Za safari preporučujem odlazak u grupi jer svakako tokom posete nacionalnom parku maksimalno 6 osoba je u džipu sa vodičem. Tako da je atmosfera jako bliska i možete ostvariti super komunikaciju.
Najbolje države za posetu safarijima su Kenija i Tanzanija. Tanzanija je baš ostavila na mene jak utisak što se prirode tiče. Od safarija preporučujem Tarangiri, Masai Mara, Serengeti i obavezno NgoroNgoro u Tanzaniji.
- Kako ljudi reaguju na belce? I da li bi im nešto trebalo poneti – šta je najbolje?
U suštini, svako će vam prići gde god se nađete. To je neminovno. Razlika između severa, istoka i juga je primetna u tom ophođenju.
Na istoku, niko vas neće vući za rukav niti se unositi i ugrožavati vaš lični prostor. Ponudiće vam opijate, muškarcima devojke, suvenire, razmenu robe i na kraju zamoliti za 1usd jer nema čime da prehrani porodicu.
Ukoliko mu date taj 1 dolar i sutradan vas vidi na ulici, pretrčaće do vas sa vas prvo pozdravi, pita kako ste i da li ste imali nekih neprijatnosti. Ako je sve OK, mahnuće, zahvaliće se na jučerašnjem dolaru koji je dobio a vi ćete ostati skamenjeni.
Uvek imajte uz sebe nešto stare garderobe, slatkiša, blokčića i olovki za dečicu. Iskren osmeh i najsrdačnije “thank you” koje dobijete za uzvrat, celim delom će proći kroz vas.
- Ima li noćnog života? Gde i kakav je?
Noćnog života u gradovima ima. Obavezno se posavetujte sa lokalcima da li je bezbedno kretati se noću, gde i koji kafić/klub posetiti.
Poštujte “pravila” koje dobijete. U pojedinim mestima, već posle 18h se i lokalno stanovništvo zatvara u svoje domove.
U suštini bezbedno je sve dok se pridržavate uputstava koje dobijete.
Kada ste u klubu, ukoliko ste muškarac, nemojte se iznenaditi što će vam društvo od par momaka poslati piće ili vam prići da proćaskaju sa vama.
Nikakvih insinuaciji niti bilo kakvih loših namera nema iza toga, njima je zadovoljstvo što ste baš vi odlučili da posetite njihovu zemlju i sve što žele je da razmene par reči sa vama i čujete njihovu životnu priču.
- Ima li negativnih iskustava I kakvih?
Jedino negativno iskustvo koje sam imao je bilo u Maroku, kada nas je taksista odvezao u nepoznatom pravcu i tako vozio nekih 15km. Pravio se da ne govori ni jedan jezik osim arapskog.
Bilo je kao na filmu. razmišljali smo samo da otvorimo vrata i iskočimo. kada je video da smo ozbiljni u tome, zaustavio je auto i tražio nam ukupno 20usd što je bilo presmešno za stres koji smo pretrpeli.
Ali priča ima i lep epilog, na putu do povratka na gradu smo neplanirano naišli na predivan lokalitet koji nismo planirali obići i uživali u čarobnom zalasku sunca.
- Šta bi još trebalo znati?
Budite nasmejani. Ne odbacujte srdačnost i gostoprimstvo koje dobijate od lokalaca, uzvratite toplinom i bicete bogato nagrađeni.
Comments